Trampove tarife, trgovinski rat i mnogi drugi faktori su uticali na skok cene, hajde da pogledamo šta se tačno desilo.
Zlato je početkom godine imalo cenu od oko 2600$, do sada je cena skočila za skoro 30%. Glavni faktor koji je cenu strmoglavo gurnuo na gore, jesu tarife američkog predsednika Trampa.
Cena je krenula da raste kada je Tramp najavio tarife Meksiku i Kanadi, početkom godine, uprkos povlačenju istih, tržišni strah je ostao, te je cena nastavila da raste. Zatim, nakon objave tarifa na 150 zemalja i teritorija su sve svetske berze pale u crveno, svetska privreda se nalazila u panici i granici kolapsa.
U takvoj atmosferi panike, ekonomske i geopolitičke neizvesnosti, investitori svoj novac vade iz svetskih berzi i okreću se investicijama sigurnog utočišta - poput zlata.
Tokom tržišnog šoka uoči Trampovih tarifa, američke berze su izgubile gotovo 7 biliona dolara za jedan dan. Ovo je nezamisliva cifra, primera radi to je ekvivalentno ukupnom godišnjem BDP-u Nemačke, Italije i Švedske, zajedno.
Nakon ovog neverovatnog pada, berzanska cena zlata je naglo krenula da skače, i ostvarila više istorijskih maksimuma u jako kratkom periodu.
Iako su Trampove tarife eksponencijalno ubrzale rast cene, zlato je već godinama na uzlaznoj putanji.
Investiciono zlato, u formi poluga i kovanica, se tretira kao “investicija sigurnog utočišta” (engl. Save Haven Asset). Ovo znači da u periodima ekonomske nestabilnosti, visoke inflacije, geopolitičkih nesigurnosti i sl. investitori se okreću zlatu kako bi osigurali svoj novac.
Narodne banke širom sveta takođe praktikuju istu politiku, zlato se tretira kao sigurna rezerva koja je nezaobilazni deo trezora svake države. Od pandemije, a pogotovo nakon izbijanja rata u Ukrajini, centralne banke širom sveta ukupno godišnje kupuju preko 1000 tona zlata.
Najveći kupci su Narodna Banka Kine, Narodna Banka Poljske, Turske, između ostalog i Narodna Banka Srbije, koja zlato definiše kao dugoročni štit od inflacije. Srbija je u proteklih 15 godina trostruko uvećala svoje rezerve zlata i trenutno poseduje najveće rezerve na Zapadnom Balkanu u iznosu od oko 50 tona.
Dok god traju faktori inflacije, slabe svetske ekonomske slike, trgovinski rat, konflikti između velikih sila, cena zlata će reagovati uzlazno. Slične performanse je zlato ostvarilo tokom recesije 2008. godine. Kada je američka berza izgubila gotovo 50% svoje vrednosti, cena zlata je skočila za oko 25%.
U proteklih 50 godina cena zlata je ostvarila rast od preko 8000%. Početkom 1970ih cena jedne unce je iznosila oko 40 dolara dok se danas nalazi na svom vrhuncu od oko 3300$ (u trenutku pisanja ovog članka).
Zlato je svetski standardizovana investicija koja se proizvodi prema istim parametrima svugde na planeti. Na taj način, ona nije vezana ni za jednu državu ili tržište, već je univerzalna. Zbog toga, i zbog svoje ograničene ponude i intrinzične vrednosti, ona predstavlja sigurnu investiciju koja može da se unovči bilo gde. Za razliku od akcija ili drugih investicija koje su vezane za jedno tržište ili investicioni fond.
Zlato hiljadama godina igra ulogu stabilnog čuvara vrednosti, ulogu koju i dan-danas ispunjava.
Većina ljudi u Srbiji, pa i na Balkanu, uglavnom investira u nekretnine, no činjenica je da ulaganje u nekretnine zahteva veliki početni kapital, za razlku od ulaganja u investiciono zlato koje je prosto i pristupačno, čak i za početnike koji nikada ranije nisu investirali.
U jeku svetskih tenzija i ekonomskih okršaja, zlato se ponovo postavlja kao sigurni čuvar. Postoji jedan čest američki primer koji glasi da je 3 kilograma zlata bilo dovoljno da se kupi kuća pre 100 godina, a i dovoljno je i danas. Poenta je da dok papirni novac i fiat valute gube na svojoj vrednosti vremenom zbog inflacije, vrednost zlata ostaje uvek ista.
